Югославия (SRB)

Nad Beogradom su buknuli požari,
Nebo dimom prekrilo je sve.
Tišinu su avioni prekinuli —
Od raketa toplotni trag.

Urlikanje turbina nad razrušenim gradom,
Tela onih koji u ruševinama poginu.
I sirene prodornim glasom
Kidaju ovaj noćni tren.

Besneli su sluge đavola,
Krv je rekom tekla po zemlji.
Ti oprosti nam, oprosti, Jugoslavijo, —
Nismo mogli pomoći ti.

Ljudi gledaju u zenit, ne trepću,
Ovo strašno, nijemo svitanje.
Tamo gde su ptice letele, igrajući se,
Gvožđe ostavlja svoj trag.

Hladni se veče u olovnoj tišini,
Mrtav grad u zagrljaju vatre.
U ovom tihom i strašnom stanju
Dogoreva igračka tvoja.

Besneli su sluge đavola,
Krv je rekom tekla po zemlji.
Ti oprosti nam, oprosti, Jugoslavijo, —
Nismo mogli pomoći ti.

Neka povest s pamćenjem sudi
Kroz ruševine — kroz hiljade godina.
Svejedno će ih ljudi osuditi
Za svitanje ostavljeno na nebu.

Noću u crkvi, svećama ispunjenoj,
Ljudi šapću molitve u tišini.
Neko je verovao — s ludilom ćemo se izboriti,
Ali nije svima bilo suđeno živeti.

Besneli su sluge đavola,
Krv je rekom tekla po zemlji.
Ti oprosti nam, oprosti, Jugoslavijo, —
Nismo mogli pomoći ti.

Hladni se pepeo u kolijevci,
Ali svaki kamen pamti stenjanje.
Sve vaše zlo ćemo pamtiti —
I svet će smesti vaš jadni tron.

Besneli su sluge đavola,
Krv je rekom tekla po zemlji.
Ti oprosti nam, oprosti, Jugoslavijo, —
Nismo mogli pomoći ti.

Besneli su sluge đavola,
Krv je rekom tekla po zemlji.
Ti oprosti nam, oprosti, Jugoslavijo, —
Nismo mogli pomoći ti.

Besneli su sluge đavola,
Krv je rekom tekla po zemlji.
Ti oprosti nam, oprosti, Jugoslavijo, —
Nismo mogli pomoći ti.

Ti oprosti nam, oprosti, Jugoslavijo…
Nismo mogli pomoći ti.

20.09.2026 © Маслов В.С.

💬 Комментарии

Пока нет комментариев. Будьте первым!